Ne smijemo zaboraviti da među nama ima i onih koji zbog svog teškog fizičkog stanja nisu u mogućnosti prisustvovati našim izletima, druženjima i okupljanjima. Ako ne mogu oni k nama, mi idemo k njima. Zato naši aktivni članovi i volonteri bar dva puta godišnje obiđu upravo te članove. Njima ne treba mnogo, radost zbog druženja je dovoljna. Ti susreti budu posebno dirljivi i danima poslije svi budemo pod dojmom. To nas obavezuje da ih i dalje posjećujemo.